Poznavanje tablice množenja je prvi korak za svaku osobu u učenju matematike. Ovaj članak govori o njegovom stvarnom autoru, istoriji stvaranja i distribucije.
Svako od nas je više puta naišao na tablicu množenja, listajući školski udžbenik iz matematike. Svi znaju njen uobičajeni oblik: redovi i kolone su činioci, a na njihovom preseku je vrednost proizvoda ovih brojeva.
Ko je izmislio tablicu množenja
Tabela množenja se na mnogim jezicima naziva i Pitagorina tabela, po starogrčkom filozofu i matematičaru Pitagori sa Samosa (570-495. p.n.e.), kome se tradicionalno pripisuje stvaranje tabele. Međutim, zanimljivo je da mnogi istoričari ne dele ovaj stav: brojne istorijske činjenice to opovrgavaju. Dakle, starost prve pronađene tabele, koja omogućava izračunavanje proizvoda ovih brojeva, je oko 4000 godina. Brojevi u ovoj tabeli nam nisu poznati, jer se odnose na heksadecimalni sistem brojeva. Najstarija poznata tabela množenja decimalnih brojeva takođe je starija od Pitagore. Pronađen je na teritoriji drevne Kine, koju naučnici smatraju mestom rođenja tablice množenja.
Teorija da autorstvo tablice množenja pripada Pitagori potiče iz dela njegovog učenika, Nikomaha iz Gerasa. Po prvi put, ova zasluga Pitagori se nalazi upravo u njegovim spisima. Malo je verovatno da će istoričari ikada moći da nađu odgovor na pitanje o stvarnom tvorcu tabele množenja, međutim, upoznavanje sa biografijom njenog mogućeg autora i istorijom distribucije biće korisno svakom čitaocu.
Naučna dostignuća i Pitagorina dela
Pitagorin život je obavijen mnogim zabludama i legendama. Poznato je da je otvorio Pitagorinu školu, čija je svrha bila sticanje novih znanja, formiranje temelja matematičkih, fizičkih, geografskih i drugih nauka. Doprinos Pitagorejaca razvoju velikog broja naučnih disciplina teško je preceniti: uticaj njihovog rada na sopstvene zasluge primetili su veliki naučnici kao što su Isak Njutn, Albert Ajnštajn i Nikola Kopernik.
Matematika duguje Pitagori stvaranje doktrine o prostim i složenim, parnim i neparnim brojevima, proporcijama, geometrijskim i aritmetičkim prosecima. Nemoguće je zamisliti postojanje matematike bez čuvene Pitagorine teoreme, čije se autorstvo pripisuje i starogrčkom naučniku. Štaviše, Pitagora je dao značajan doprinos razvoju geometrije, astronomije i filozofije.
Raširite tabelu množenja
Tabela množenja je po prvi put počela da se koristi za podučavanje školaraca u srednjovekovnoj Engleskoj. Paralelno sa tim, stekla je popularnost u drugim zemljama Evrope i Azije.
Veruje se da je u Rusiji prva tablica množenja objavljena 1682. godine u prvoj štampanoj matematičkoj knjizi. Zanimljivo je da je ova tabela sadržala proizvode parova brojeva od 1 do 100. Trenutno se primerci knjige mogu naći u nekim ruskim naučnim bibliotekama.
Razvoj matematike, fizike, hemije i mnogih drugih nauka bio bi nemoguć bez naručivanja informacija o operaciji množenja brojeva. Pitagorina tabela je osnovno znanje koje je potrebno svakom čoveku: od malih školaraca do odraslih čitalaca koji su davno diplomirali.
Poznavanje tablice množenja svakom će biti korisno više puta u životu. Razmislite o tome da osvežite svoje znanje ili da ga prvi put upoznate – nema ništa teško u učenju tabele množenja!